О књизи: година / Слетели смо усред тропског зеленила. Џунгла - тако ју је назвао отац. Носио је наш мали одред – Адама, Гаврила и мене – заједно са потребним стварима и опремом. Удисање ваздуха било је необично, чудно. Овај кисеоник је тако свеж, окрепљујући. У почетку веома необично. У бази смо удахнули сличну композицију, па су се момци некако брзо прилагодили и почели да распакују опрему и обележавају територију. И још увек нисам могао да дишем. Осим тога, приближавала се грмљавина. А поглед на мрачно небо, рођено од електричног пражњења, које је муња, за мене је права екстаза. Радосно сам изложио своје лице ветру.